Dečki će autom putem Rostova sa Bla bla car-om a ja na vlak. Nema smisla da se gužvamo. Vlak ide u 07:23 pa sam u šesticu već bio na cesti čekajući taxi.
Do kolodvora smo se vozili cca kvarat ure u Daci Logan. Krama od auta. Obzirom da je još bilo fore zapalio sam cigar i opalio jedan close-up kolodvora.
Uletio na kolodvor, pa otišao do restorana kupiti vode i nešto za mezu. Uzeo vodu i neki sok, na frižideru su bile neke pitice pa kontao i to, svaka tri i pol kune. Đaba. Čekao dobrih deset minuta a nikoga nema da mi naplati. Došao i drot po slaju pa smo čekali skupa. Ništa, vratio sve nazad u frižider pa pravac peron. Na velikom ekranu svi vlakovi osim mog. Vlakovima pišu konačne destinacije a ne gradovi po putu, pa se zaletio do info pulta. Djevuška mi govori da moram na peron 5, smjer Novosibirsk. Zanimljivo da je i vlak kojim sam pičio iz Vladivostoka za Ulan Ude isto pičio za Novosibirsk. Da li to znači da ću morati drugi put do Novosibirska??? Zahvalio djevuški pa krenuo stepkama dol, pa stepkama gor do perona. Vlakić od cca dvadesetak vagona bio je tu, krenuo prema svom vagonu. Lagana šetnjica do vagona br.8. Na putu se našao i kiosk pa kupio vode. Meze nije bilo. Konačno dolazim do svog vagona al domaćice vagona nema pa se montirao u ono malo hlada i zapalio.
Izlazi mlađahna djevuška, domaćica, iz vagona te joj dajem pasaporte a ona me još traži kartu. To je prvi put da su me tražili kartu, pa sam bio zbuki. Nešto je kontala, gledala kartu pa svoj neki popis pa pasaporte. Još mi je samo trebalo da mi kaže da to nije taj vlak . Ipak je sve u redu te ulazim u vagon. Za ovaj put uboli smo bili kupe, tako da bi svi bili skupa. Obzirom da sam solo cio kupe samo moj, jupiiiii. Čekao sam djevušku da mi donese posteljinu da si napravim krevet i legnem. Kao da mi čita misli, taman je krenuo vlak. Napravio si krevetac, spustio zastor i zzzzzzzz.
Probudio se za dve ure, skužio da stojimo pa iskifelio van zapalit cigar. Pitao domaćicu kolko stojimo, nešto promumljala, vani pečenjara.
Kratko smo stajali, nisam ni cigaru stigao dovršiti pa potežem još jedan dim i nazad u vagon.
Opet zaspao pa se probudio usaftan, ne radi klima, znači stojimo. Pokupio pederušu i izletio van. Ekipa se šeće, puši, pa skužio da lik nosi neku mezu. Otišao malo dalje pa skužio babušku sa spizom. Uzeo krumpira skuhanog, neke dvije polpetice od ikre i dva krastavca. Čujem u pozadini kako su podigli one stepenice za ulazak u vlak i ulovi me frka. Vraćam babi spizu i počnem trčati prema vlaku. Baba se nije dala smesti i trči zamnom sa spizom u rukama. Pitam ju koliko para…govori 180, nisam imao nego 150 i to joj dajem. Razmjenu dobara smo obavili u trku. Dolazim pred neki vagon i tip mi spušta stepke. Uhh, malo je falilo da fasujem. Pitam tipa u kom sam vagonu, pa se uputio prema svom vagonu. Tri vagona su bila do mog.
Konačno, ulazim u kupe i zgrabim vodu, usta su mi se osušila što od vrućine što od muke 😂😂😂😂.
Vrijeme je za mezu.
Polpetice od ikre nekako bezukusne al u kombinaciji sa toplim krumpirom i krastavcima sasvim solidna meza, za 15 kuna 😂😂😂😂.
Za nagradu što sam stigao na vlak otišao do vagon restorana na pivkana. U restoranu nikoga. Posrkao tu pivušu pa ležanija. Još da je bilo zapalit, eh.
Al nije bilo loše ni samo ležati.
Bilo je blizu devet, još malo pa smo u Rostovu. Kroz prozor vidim rijeku Don i brdo brodova. Nisam do sada vidio toliko brodova na nekoj rijeci pa mi prizor bio zanimljiv.
Izgleda da ekipa živi uz rijeku a sve kućice su na stupovima, znači da Don zna biti zeznut sa vremena na vrijeme.
Ulazimo na stanicu, kroz prozor skužio da masa ekipe čeka na ulaz pa poletio prema izlazu da ne nastane kaos.
Zapalio cigar čekajući Borota. Dogovor je bio da dođu pred mene na vlak.
Na stanici hrpa ekipe i dva tri vlaka na peronima.
Doletio Boro pa krenuli prema izlazu.
Ogroman terminal, jedan od većih na kojima sam bio.
Izašli sa kolodvora i krenuli taxijem prema apartmanu.
Bio je ovo dug dan, time to rest 😊