U Vladivostok smo sletili oko podne i pol, trulež od vremena, hladno, kiša i povjetarac neki. Za kvarat ure kreće bus prema gradu pa skonto zapalit cigar.
Nisam ni filter izvadio eto par levata, prebacili bi me do grada za “sitne” pare.
Sik sik sikter. Pokažem im na bus, pa se tornjaše obojica za 180 stupnji.
Ukrcao se u bus, krama neka od busa, sve klopoče i škripulji, imao sam filing da će mu točkovi otpast.
U busu neki stariji čovičić i ja.
Dobrih pol sata nam je trebalo do željezničkog kolodvora. Nije mi se dalo pa skonto ubost taxi. Tu je palo prvo levaćenje. Panj tražio 400 rublji, ja spustio na 300, poslije skonto da me smeće izradilo za duple pare.
Uletio u hostel, eto kompice, moli me da skinem tene, mislim e. Konto ako je tako onda mora da je hostel ko apoteka. Kasnije tog dana skonto neku plavu dlačurinu na podu, jer mi opala majica pa ju pobrao sa njom. Usisali su prošle godine vidi mi se. A mene ulovio pilat za tene.
Soba od 8 kreveta, ja ubo donji, pajdo Koreanac leži na gornjem. Pozdravili smo se, small talk pao. Kompa će do Irkutska vlakom. To je malo dalje od Ulan Udea di ja idem u pondiljak. Razmijenili brojeve pa mu rekao da mi javi kak je u vlaku, trebat će mi taj info.
Kasnije su uletila dva Rusa, šljakaju olfa tu. Rekao bi prije da majmunišu nešto.
Mutne im face nešto.
Smotah si jednu pa izletio van zapalit.
Dolaze dva kombija puna kosookih, vojska prava. Naravno, skidanje cipki palo dmaho hahah.
Neki kompica iz hostela se ponudio da mene i Koreanca odfura sa autom po gradu za 500 forinti, ups, rublji, pristali.
Ovo je pogled sa vidikovca iznad grada.
Golden bridge.
Gornje dvije slike su sa Ruskog ostrva
Malo me stislo pa rekoh kompi da nas vrne nazad u hostel. Skuhao si kafe da bude izdašniji iskrcaj.
Evo par fotki iz ćenife.
Pripremne radnje.
Srdačno.
Tuš kada na paletama. Prilično nestabilno.
Moj krevetac. Madrac je vidio i bolje dane.
Spavanac, zzzzz