Spremanje je prošlo relativno bezbolno, u sat vremena sve bilo gotovo. No, zato me opralo sranjoje u par navrata. Putna nervoza uzela svoje. Pao brijanac bradice pa usput i pazuhe očerupao. Navio tri alarma za buđenje u razmaku od par minuta, ništa se ne prepušta slučaju. Ćapal Cameo do busnog, pokisnuo, jerbo je fino lijevalo a nije mi se dalo močit kišić za to malo vremena. Uvalio se u bus na dva mjesta, kontao možda ću proći lišo pa mi se nitko ne uvali. Kako je ekipa ulazila ta mogućnost je postajala sve neizglednija. Neka blondina sa velikim sifonima i velikim obujmom približavala se laganim korakom sva uspuhana, pa nećeš valjda kod mene sjesti? Srećom uvalila se majstoru ispred mene. I taman kad sam pomislio da je to to, dvije minute do polaska, tri cigota dotrčala i naravno, jedan se uvalio na moje mjesto. Kasnije u razgovoru, saznao sam da su majstori došli iz Kutine kositi travu. Sad idu doma jer se po kiši nemere kositi, logično, što bi rekao poznati duo Dino Mehmeta&Čombe. U Fužinama i Ogulinu smo napravili đir, al nismo pokupili nikoga. Dupe me fino počelo litbo, srećom pa smo pred Zagrebom. Pozdravio šoleta pa dok sam čekao bus za Njofru, pripalio cigar. Za pol ure stigli, ostavio boršu, čekirao se pa u Diners bussines lounge bar na mukte iće i piće.
Bilo je par vrsti sendviča, regbu od mesine i sira, salatica i slične monade. Obzirom da je bilo vremena na bacanje pala su par Canadiana, da me ugriju malo.
Preko puta mene sjedio je Đaponez. Dok sam ja sjedio preko puta maknuo je par pivuša, fino se zacrvenio u licu, neka je 😂.
Nastalo je neko komešanje oko makine za kavu, skupila se raja, i naš Đap naravno. Osokolio se nakon pivuša i nije odolio a da ne pomogne ljudima u nevolji.
Na kraju je interveniralo osebujno osoblje, i riješilo situaciju 🤣😂🤣😂.
Jedan kompica, američanin se uzvrpoljio oko cuge, previše tih boca a ni sam nije znao šta bi. Njegova sunarodnjakinja, žicala ovog desnog sa slike iznad da joj složi rum kolu, pa joj majstor smućko rum za kolače i kolu. Gospoja se opet vrnula do cuge pa na glas komentirala kako užasna cuga. Morao sam intervenirat pa joj objasnio da je to rum za kolače i da si uzme neš drugo.
Pobrao još par sendviča i dva smutija pa skočio do Smoking room-a pripalit cigar.
Postoji smoking room za običan duhan i električne cigarilose. Cosmic.
Konačno ukrcaj, bilo je dosta naše ekipe u avionu a i pijanih Rusa, mene smijestilo odma do kenje, zadnji red, jebemti sreću.
Nakon dve i pol ure sletilo u St.Pete.
Promijenio pare u banci na aerodromu, pa na bus par stanica, metro, i eto me u centru. Prošla je dobra ura dok nisam našao hotel. Šatro hotel, u biti hostel, na 5. katu zgrade. Ostavio stvari pa đir po gradu. 09.05. se slavi Dan pobjede nad švabama. Raja pijana po cesti urliče, klasika. Uletio u neki fensi restač i maznuo dvi čaše nekog gruzijskog crnjaka, po 40 naku čaša od dva deca. Fino se zagrijao pa nazad do ćumeza, i u krpe. Najti najt.