Nisam se nešto naspavao sinoć, pisao blog do kasno a bio plan da ubijem oko par sati pa da opet pišem. Naravno, plan je gadno pao u vodu, prespavao alarm i digao se pospan. Bio prvi na doručku pa u grad, u potragu za suvenirima. UB nije bilo preplavljen suvenirnicama, dapače, vidio sam samo jednu. Nakon pol ure hodanja došao pred suvenirnicu al otvara tek u 10, a u 10 se dogovorio sa Nickom da ćemo do buvljaka. Već krenuo nazad i skontam natpis od neke male radnje sa handcrafred robom pa odlučih skočiti do nje. Otvaraju isto u deset, al skužio neko komešanje u radnji pa se zagledao kroz poneštricu. Žena me skontala pa otvorila radnju. Pazi ovo, otvorili su radnju ranije za privatnog kupca, mora da je neki princ tu, u najmanju ruku. Govorim ženi da nemrem nać suvenirnicu koja radi a ona mi govori da je u robnoj kući na šestom katu velik dućan sa suvenirima, i da rade sad. Skoro sam se ovlažio od tog podatka pa pohitao do dućana. I fakat, cio kat samo suveniri, nema čega nema. Komotno možeš provesti cijeli dan tu, ako nisi siguran što želiš. Ja bio prilično siguran pa sam bio gotov u deset minuta. Pogledam na sat a već bilo prošlo deset pa pohitao brzim korakom do hostela. Valjda nisu ošli brez mene. U dvorištu hostela, čim sam ulovio signal šaljem mesaž da ću malo zadocnit, i da im unaprijed fala na razumijevanju. Od tog proširenog koraka proradila mi probava. Brzinski pospremio stvari, pa se spustio do Ramade gdje su Nick i Carol čekali na kavi. Zaustavili prvi avto koji nas je za 9 iljada novaca prebacio do buvljaka. Ispostavilo se da nas je majstor pravo izradio jer smo za povratak platili duplo manje. Taj buvljak je u biti robna kuća sa 5 katova. Prošli skoro sve katove a nigdje devinih sokni. Carol i Nick si kupili komad robe, a i ja sam na kraju, sasvim slučajno naletio na sokne, juhuuu. Cimnuli kompu za nazad, za 5000 novaca. Kompica je pokušao komunicirati na užasnom engleskom i još gorim ruskim al je skonto od kud sam. Časkom smo bili do Ramade, pa se srdačno oprostio od Nicka i Carol sa željom za što skorijem ponovnom druženju, negdje iza sedam mora i gora. Otišao do marketa kupiti neku klopu za put. Obzirom da kruha nije bilo kupio neko pecivo sa trešnjama i jogurt, za prvu ruku. Bit će klope na svakoj stajanci tako da se nisam sekiral mnogo. Napravio si još jedno kafe u kuhinji, pa zapalio dvi, prije odlaska u sobu na konačno pospremanje. Pomučio se malo oko istovara još jer mi se definitivno nije dalo istovarat u vlaku. Vremena je bilo dovoljno za tušing još. Chen se spremila već pa otišla do manastira u gradu. Oko dvojke se spustio u predvorje, u dva i pol kompa dolazi po nas. Počakulao malo još sa kompićima na prijemu, srdačno se pozdravili uz obostrane želje za ponovnim susretom. Momci su nam za kraj dali poklončić, ja sam dobio velikog vođu na kožnom uzorku i u drvenom okviru.
Neočekivano sasvim, al.bilo mi je nekako i drago. Okačit ću vožda na centralno mjesto u stanu, da straši nepozvane goste. Jedini jeb je bio gdje ga staviti da preživi put do doma. Zbuksao ga nekako u ruksak, bit će mu ok tu. Došao nam kompa za prebacivanje do željezničkog, pa se još jednom oprostili od domaćina. Do željezničkog nam je trebalo par minutica obzirom da promet još nije bio intenzivan. Bilo je raje na kolodvoru a i poezd je bio tu. Ruski vlakić, crveni se RZD na vagonu.
Nije se moglo kurit na kolodvoru, znao sam to ali svejedno se pravio blentav. Taman zapalio pa me drot koji mi se prišuljao sa leđa potapšao onak frendovski po ramenu dajući mi mot da razgulim kurit malko van perona. No problemo, my dear Mongolian buddy. Otvorili su vagone za ukrcaj pa se napravila mala gužvica pred vratima. Teta koja je glavna u mom vagonu isčekirala je pasaporte i kartu pa se ukrcao. Kad sam kupovao kartu tražio sam donji krevetac, ki će se stalno pentrat i spuštat odozgora. U kupeu se već bio raskomotio stariji čovik, Mongolac. Srdačno se pozdravili i ustanovili da moremo komunicirati na slavenskim jezicima. Smjestio se u svoj krevetac i u tom trenutku ulazi mladi kompica, stranac, guy from Finland. Momak je fino pričao engleštinu pa smo počakulali. Dolazi iz Singapura, vlakom kroz Kinu, preko Mongolije i Rusije do Finske. Lijep đir, pomalo sam ljubomoran jer ima svo vrijeme ovog svijeta za putovanje. Studira kineski u Singapuru pa sad ide dragoj doma. Moj mongolski suputnik putuje do Irkutska. Izgleda da jedino ja izlazim u Ulan Ude-u. Konačno krenuli. U vlaku je bilo poprilično stranaca, mogao si čakulati sa kim si htio, ako ti se da, naravno. Nakon par sati stali smo na prvu stanciju, grad Darkhan.
Drugi grad po veličini u Mongoliji, i industrijsko središte sjeverne regije. Osnovan je 1961., uz veliku pomoć bratje Rusa, i ima oko sto milja ljudi. Tu smo stajali pol ure pa se ekipa izmilila iz vlaka protegnuti noge, kupiti si nešto u obližnjoj radnji. Ja si kupio kolu, bio mi pun kufer vode. Temperatura ljetna i to u predvečernjim satima, mrak.
Grupica Kineza iskoristila je stajanku za tjelovježbu, a ekipa im se smijuljila. Fakat, naša kineska bratja uvijek se mora isticati u masi. Do mene je stajala jedna kineska obitelj, sa mulcima. Mulci su se glupirali cijelo vrijeme, igrajući se lovice, oko klupice.
U parkiću nedaleko od stanice primjetih neku građevinu pa se otkotrljao do tamo da bolje vidim o čem se radi.
Raketa Sojuz 3
Nisam uspio pronaći ništa na temu lansiranja raketa iz Darkhana, niti sam se mogao približiti raketi, da vidim piše li šta u blizini pa zaključio da je raketa napravljena iz pizdarije, a možda i ne. Teta nam je dala mot da je vrime da se krene dalje pa se potrpali nazad u vlak. Odlučio probati pecivo koje kupio, safatala me glad. Na zaprepaštenje, skonto da nema ni traga trešnjama. Umjesto trešanja stavili su jebene grožđice. Mamu vam mongolsku, bezobraznu. Stoka jedna nekulturna. Grožđice ne mogu ni gledati a kamo jesti. Kakav zajeb. Žalit ću se mongolskom Potrošaćkom kodu, moš mislit.
Čovjek bi pomislio da sam dobio i punjetu od mongolskog bika, no, radi se o šećeru 😂😂😂😂. Nije bilo druge nego povadit jebene grožđice i pojesti pecivo, koje nije bilo loše, dapače. Punjeta, ups, cukrić, je baš bio fin. Egzotična kombinacija voća i povrća u jogurtu sa pecivom se fino slagala.
Mess on the table
Kompica je zaspao davno već, nadam se da ga moje šuškanje nije remetilo u blaženim snovima. Nakon nekog vremena došli smo na mongolsku granicu. Teta nam je rekla da ne smijemo ležati kad ekipa uleti pa se i kompica probudio. Drugari su vrijeme kratili intelektualnim uzdizanjem, potrajati će dok ulete ufičali za kontrolu.
Nakon dve ure, krenuli prema Ruskoj strani. I tu nas čeka ista šema. Polijegali nazad u krevet.
Hot & sexy feet
Nakon Ruske kontrole, oni koji nisu spavali, poispadali van na protezanje i kurenje. Banda Ruske paščadi letala je amo tamo, ne bi li ugrabili neko žerilo od putnika, no, bili su kratke šape. Posisao dvi cigare pa na spavanje. Navio si alarm da se ne bi slučajno probudio u Irkutsku, mada brijem da bi palo nasilno buđenje, da sam kojim slučajem zakrmio. Well, nighty night.