Jutros me probudio alarm koji mi obično zvoni kad se treba dignut za delo. Trebalo mi je malo vremena da se zbrojim, i da skontam da nisam u miloj li nam domovini, i da ne moram na delo. Kad sam ukapirao to, okrenuo se na drugu stranu i odvalio još tri ure. Krevet je blago federast al relativno udoban, što se nikako ne bi reklo na prvu, tako da bi se moglo reći da sam se odmoran probudio.
Majstori su ugradili dva detektora za dim u sobi pa se nisam tio zajebajkit sa kurenjem, bez obzira na prozor. Skuhao kavicu i spustio se liftom pred zgradu. A pred zgradom kompica nešto petljao po bicki i mrmljao sebi u brk – bit će da se ulovio ćorava posla, kao i onaj momak Sizif, naš čovjek iz okolice Zagreba.
Poslije se ispostavilo da je kompa noćni čuvar, mada mu ni ofce ne bi dao na čuvanje. Osjetih određene turbulencije u tibi i to je bilo dovoljno da se torpediram nazad i poletim do kenje u nadi da je King size kenja slobodna, jer u druge dvije mogu ući jedino po boku 😂😂😂😂. Pomilovala me sreća, pa se uvalio na ćenifu. Na zidu je stajala obavijest da se uneređeni guzobris ne smije bacati u šolju, već u koš do šolje.
Fakat odvratnjakuša, hahah. A onda primjetih i porukicu na vratima.
I onda se svi uvijek čude kad sranju posvetim prostora a fakat je pričica zabavna….
Vrijeme je bilo solidno, pa izletio đir po gradu…
Kakva fešta je bila ’45. mogu samo pretpostaviti, a nije se ni sinoć puno zaostajalo. Dva dana su im neradna, a ispalo da se spojilo sa vikendom pa se ekipa izbila iz cipela. Na svakom se koraku zastave vijore a ima i poneki zaostali borac…
Hermitage muzej je fakat velebno zdanje, brijem da bi imao tjedan dana šta gledat…
Ima se šta za hodati po gradu, prilično je razveden, široke ulice, ekipe ko u priči, prava turistička meka…svi se selfiraju u sto poza, vako, nako…moram priznat 2 fakin much. U oko mi upao jedrenjačić u daljini pa mu se odlučio približiti. Kontao biti će neki muzej…a ono restač.
Pretpostavljam da bi ovo značilo zabranu sidrenja u parku?!?
Od silne šetnje, a napucao 15 km-a tokom dana, ogladnio, pa uletio u Vikinga na kebab i pivo.
Šećer naravno dolazi na kraju, na jednom od štandova, u blizini crkvetine, ne znam joj ime…
Pronađoh i njih dvojicu…
Toliko su mi se srce i duša otvorili da sam odmah istresao kesu i ubo gajbu u ovoj predivnoj građevini…
Malo baca na onu poznatu građevinu u Peckhamu ne?
At the end of the day…Sveti Pitić, bilo je lipo, vrime je da se krene istočnije…prema konačnoj destinaciji….see yaa..