U gradu fešta, trešti muzika, brdo ekipe. Narkić i ja se spustili do šetnice, kupit neke sitnice i napravit đir al za padobrance upad nije bio dozvoljen. School party only. Sve ograđeno, vojska i drotovi na sve strane. Šteta.
Otišli u marketić kod Sultana ubost vode sutra za put. Voda iz špine je za piće al okus njakast. Skonto da bi mogao ubost votkicu za mado al kao ne smije se prodavati cuga u staklu, samo limenke.
Međutim, Sultan je bio voljan utopit votkicu kontra zabrane, that’s the spirit bro’. Vodka Putinka, šatro najbolja i najskuplja u radnji, pol litre 60 kuna.
Pobrali se nazad u stan i legli. Spavalo se slabo ili ništa, muzika se čula kao da smo dole. Taman zaspali, kad u neku dobu počne vatromet. Rokalo se pošteno nekih pol sata, dovoljno da te drži budnim.
Šiljo je oko dvojke otišao na avion a ja se digao iz kreveta i prije alarma, kojeg navio za 3. Skuhao kavicu pa ispred zgrade zakurit. Iako je bilo tri u noći, čevru je za podemonit. U međuvremenu podizali se Narkić i Koris.
Koris zvao Yandex pa izašli pred zgradu. Obzirom da se može pratiti taxi skužili da se tip mota po kvartu desetak minuta. Konačno stiže i krećemo.
Koris sjeo do vozača a Narkić i ja na zadnje sjedalo. Auto razvaljeni Datsun. Začakulao Koris tipa i dobro da je jer je tip zahrkao u par navrata u vožnji. Radio noćnu pa mu mi uletili kao zadnja vožnja.
Narko i Boro se čekirali on line, no Narko je ipak morao imati papirnatu kartu, pa se zadržao malko.
Bilo je zanimljivih scena dok smo čekali avionček, pa je bila prava šteta propustiti ih.
Kompica je bio na letu za Beč, molio Boga da ne sjedne pored mene
Uh, što mi teška glavica
Umorni žigolo
Mislim da je let trajao oko tri ure, tu i tamo bi ubio oko na pet minuta, kolko se moglo. Oko mene bilo male djece pa je bilo prilično bučno.
Stigli u Moskvu. Išli se odmah čekirat za let za Beč. Kompa na čekingu mi govori da moram platiti za torbu koja ide u avion. Ja mu govorim da je to plaćeno a on mi pokazuje na monitoru da nije. Vadim iz torbe printanu kartu i pokazujem coku da je plaćeno. Uzme mi papir i pasaporte i ode do senior officer-a. Vraća se nazad i kao sve ok. Mene si našo levatit, pih.
Išli izist u Burger King ono đubre od hamburgera i pomfri pa se našli sa Šiljotom.
Bilo je za ubit par sati do leta pa posjedali u čekaonicu na našem gejtu. Nisam mogao spavati pa se odlučio prošetat po aerodromu. Ekipe od svuda, idealna prilika za pikčring.
Gospoje skupa imaju oko tristo let
Momci dobro raspoloženi, smotali neku žestinu u plastikaru od kole
Sranje, opet nisam ništa…
Šta gleaš ti a?
Svrbulji me ta bradurina, pas mater
Au šit, imam upalu. Upalo mi u okace nešto.
Neće đubre van..mrš mrš
Jebote šta je čevru
Upario se gadno….jebem ti ljetovanje
Ovo ti je prvo i zadnje ljetovanje, jes čula?
Morala sam ubost dva sjedala, mamicu im…
– Šta nas slika ovaj? Jer smo pipe i po 😜
– Nije mi se javio Oleg, tebi Maksim? – Ne. – Smeća muška.
– Ma naći ćemo si mi druge, ko ih j..e, jelda? – Nukić ne, u avionu ću dmaho sjesti nekom u krilo 😂😂😂😂
– Vidi onog a? Uh, kako bi ga. – Skuliraj se, prestrašiti ćeš momka
– Čuj njega, iste šuze, kapa, mot, moram ga pitat, excuse me mister, are you my clone?
Puca mi kar, ubo 72. mjesto
Šta da kupim Hansu? Pita gospođu Franz.
Ovak ga ja nogama obujmim, hehehe
Mmmm, da tako mog…obujmi..joj..uh
Let za Beč je kasnio dobrih sat vremena, konačno počeo ukrcaj. Bilo je naših nekih levata u avionu pa razvili zastavu u prednjem dijelu aviona.
Švabci koji su sjedili do mene sa podsmijehom su popratili taj događaj.
Sletili u Beč, Narko i Boro morali trknut do svog leta, jer su bili na knap sa vremenom. Ja sam imao fore tri ure do mog.
Pronašao kabine za kurenje pa streso dvije u šutu.
Na gejtu do mog bio let za Tunis, brdo zamotane ekipice.
A na mom gejtu balkanjerosi, prepoznatljive njuške.
Naravno da je i naš let kasnio…
Let od ure vremena nikad proć, oka nisam sklopio od buke propela.
Stigli konačno u Zagreb, ulovio odmah bus do busnog kolodvora pa zakurio jednu očekujući uskoro svoj Flixić.
Interesantno al nitko od ekipe na kolodvoru nije čekao Flix za Rijeku. To mi malo smrdilo pa otišao na kat di su informacije, međutim gospođa mi je “ljubazno” pojasnila da ne prodaju karte za Flix i da mi ne može reć na kom peronu će bit. Bitch.
Nazad sa koferima na perone. Doletio do busa od Brioni Pule koji se taman parkirao.
– Ste vi Flix? – pitam tipa. – Jesam, odgovara. Opro sam tipa gadno. Pa mogli su stavit neku oznaku od Flixa. Mogao sam bez beda propustit bus.
Naravno, nije do njega, on samo vozi. Nakon ure i pol konačno Rijeka.
Home, sweet home 😂😂😂😂.
Do neke druge prilike, vozdra 😊.