Još malo pa stigosmo. Trebalo se samo popesti na brežuljak i to je to. Nismo ni stali već se oko nas počela muvat ekipa. Kompa nam je objasnio da se on bavi čuvanjem autiju, i da će nas to doć ojro u njegovoj smjeni. Nemoš vjerovat fakat. Uglavnom, kompa će nas odvesti do hostela. Parkali auto i uzeli stvari pa za kompom uzbrdo. Dok smo hodali osjetio sam toplinu pogleda lokalaca. Susreo mi se pogled sa jednim lokalcem, ne mogu reć da je bio prijazan. Ekipa viri iz polumraka, melju nešto sebi u bradu. Ne vole bijelo meso nikako. Kompa rekao da će nam riješiti što god treba i da ne brigamo. Uletili u hostel. Predvorje čak nije ni izgledalo loše. Na recepciji nas poslalo u našu sobu. Uboli smo privatnu sobu sa dva kreveta. Kad kažem sobu možda sam se predobro izrazio. Čumez teški. No, za 5 ojra ne možeš ni očekivati bolje.
Ostavili stvari pa se spustili u predvorje. Naš nas vodić naravno čekao. Smješkajući se daje nam mot da odemo za njim. Prošli smo par ulica i odjednom izvadi dva jajašca. Tražio je masu para za oba no nama je bilo dovoljno i jedno. Pogodili se za 40 ojra. Za te pare dobili bi ga i doma, no kae tu je hahaha. Kompica je bio u frci jer je u ilegali, stalno se nervozno okretao oko sebe. Doduše, ni nama baš nije bilo svejedno. Mada, svi znaju zašto smo došli, nisu tulavi. Negdje sam čitao da se strancima tolerira, al zajebi ti to. Uglavnom, obavili razmjenu dobara pa razgulili prema hostelu. U sobi nije bilo špine pa kupili par litara vode.
At last, pribor izvadili, zmrvili jajce, srolali. Povukao dva duga dima i booon fakin žur. Smlatilo me ko nekog mulca. Smlatio se i M.
Počela je špreha i cerekanje. Kako se približavala večer riješili smo i resto, spucali se ko dva konja.
Slobodno frkni oko na video, hahahahaha.
Par fotki u dobrom raspoloženju.
Nešto prije 6 popodne, sa obližnjih minareta počeli poznati zvukovi. Djelovalo je scary za popizdit, oprala nas paranoja gadna. Ne razumiješ naravno ništa. Ja zabrijao da zovu ekipu na klanje, stiglo novo bijelo meso. Prozorčić u sobi nije bio klasičan prozor već rupa u obliku prozora sa rešetkama.
Djelić atmosfere sa obližnjih minareta u donjem videu.
Malo se skulirao jer kao ne mogu nam uć kroz prozor, hahaha. Jbt, koja brija, a mogao sam doma bit na sigurnom.
Pala je noć, zalegli gladni u krevet. Krulilo mi u želucu al nema te sile koja bi me odvukla sad do dućana, da me mrak pojede. Paranoja je jebena stvar. M je zaspao. Ja se okrenuo prema zidu i zaklopio oči, a u mislima mi trenuci od kako smo sletili u Tangier. Dobro je, preživjeli prvi dan, hahah.